Priprema kartušina
Ok, diploma u ruci, ne želin ni tražit posa u Hrv (malo zarađujem sa strane), nego se javljan BHV-u čiju san reklamu vidila na fejsu, čisto da se raspitam (još nisam čula ni riči za ambasadu nit sam znala da se može ići preko njih). Tamo mi se preljubazno žena nudi da će me zvrckat na mob, na kućni, šalje mailove, odma mi je bilo sumljivo, toliku ljubaznost ne viđan često u „lijepoj našoj“. I tako, malo se dopisujem i pričan sa ženom iz BHV-a… gledam šta mi sve triba da bi otišla kad nailazim na oglas kako se može preko ambasade ići za puno manje love (BHV preko 4000kn traže, ambasada 750kn). Mislim da je očito za koju sam se opciju odlučila.
Javljam se u ambasadu i daju mi upute, čak sam razmijenila i koji mail s Bečom, papiri su tu, sve ispunjeno u pola sata, ostali papiri (potvrda o nekažnjavanju, dokaz o posjedovanju love) prikupljeni kroz 10 dana i spremno za slanje. Nakon nekoliko dana mi šalju mail iz Zagreba kako im treba potvrda o nekažnjavanju na Hrvatskom jeziku (ja im poslala na Engleskom jer lipo piše na web-u da svi papiri moraju bit na eng.ili franc.jeziku). Ajde dobro, saljem im na hrvatskom da bi mi u ambasadi rekli ako želim raditi u zdravstvu da moram napisati i pismo zamolbe koje će oni staviti u moje papire koje će slati u Beč. Zamolba za upute za obavljanje sistematskog pregleda. Dobro, šaljem i to već malo bisna jer mi ova nije prije rekla za to kad san je lipo pitala triba li jos ista. Nakon cca 20 dana dobivam te upute iz Beča. Niko ne odgovara na moje upite imam li osigurano mjesto za program nakon što pošaljem te dodatne dokumente ili ne jer već čujem kako je kvota popunjena. (tek nakon misec dana su mi odgovorili da u roku 90 dana moram poslat papire od pregleda).
Tako malo sumljičava dogovaram sastanak kod jedne od tri doktorice u Hrvatskoj koje su ovlaštene za taj pregled. Vidila sam dosta ordinacija i doktorica i mogu mirne duše reć da ne postoji šporkija ordinacije (zapravo mislim da ovakav stupanj šporkice nije viđen ni u javnom wc-u kad je čistačica na bolovanju), njenu (ne)organiziranost ne triban ni spominjat. Čekala sam 2 dana po 4 sata da bi s njom progovorila 2 riči, dobila sam čašicu za urin u kojoj je bila rukavica i epruveta koja je izvanka bila ljepljiva (ne želin znat od čega), donila sam joj urin na stol na kojem je bilo još 30 čašica od pomoraca koji su se za to vrime stiskali u 25 metara kvadratnih, šta u čekaonici šta u sestrinskoj sobi. Ostatak urina je bija na, u i ispod lavandina. Za stolom s urinima sidi sestra, jede jabuku i špice pljuca po epruvetama. jedan pomorac joj donosi kavu iz kafića misleći da će tako prije na red. Smeće se baca ispod stola di fali jedan element i taman bi mogla stat kanta za smeće, ali zašto kanta, kad može i bez kante? Svim ormarićima i ladicama nedostaju ručke a pod predstavlja neka zgužvana guma priko koje bez problema možeš past, hmm, ko zna koliko ih se spotaklo noseći urin prema stolu… Evo malo gadljiva informacija, možete preskočit par redova ako niste za takve stvari… Nakon šta je sestra u papirima vidila da smo kolegice, pozvala me da sidnem s njom za taj stol s urinima… mislim se bolje mi i tu sist nego se u čekaonici trljat o didove šta uporno češu međunožje ili kako bi Ava K. rekla „između međunožja“. I šta vidin tu kraj tih epruveta i čašica… Jednu zavijuganu dlaku… Sami pogađajte odakle je došla… Sestra baca na stol moje papire koje je do tad držala u ruci. Dlaku poslje nisan vidila… možda se zavukla u papire i otišla u Beč, ne znan. Sad mi je ža šta na izlazu nisan markeron prikrižila Dr ime i napisala: Šporkica Šporkić. Ništa, bit ću zadovoljna ako nisan skupila kakvu bolest u „ordinaciji“. Higijena ocjena od 1 – 10… Minus 5… Ispod nule!
Eto, to je jedna od 3 Dr u Hrvatskoj, kako li su je nasli, ne znan. Vjerovatno priko veze ka sta sve ode ide… Nije mi znala rec koliko miseci vride papiri od pregleda, stalno ponavljajuci 5 minuta, misleci kako je pitan o trajanju pregleda. Možda san tribala s njom pričat na engleski, ne znan, al poslje se ispostavilo da ne zna ni engleski. Glavno da mi je naplatila 850 kn, to šta nije znala razlikovat name i surname na prijavi pa je krivo napisala i rekla da ne će oni primjetit, uništila mi jednu sliku jer nije znala zalipit i 5 puta je odljipljivala, pitala mene di mi triba pečatirat i td… Al ajde zavrsila sam s njom, skupa sa 75-ogodišnjim didom koji je doša na pregled za produžit vozačku. Sestra mu pokazala slovo od 20 centi, kaže on: „Boga mi ne vidin“, -Ok barba, 450 kn, evo potvrda. Uletila san u auto prije nego je poluslipi dida napipa izlaz i pobigla. Dr je rekla da ce ubrzo poslat papire u Beč. Prošlo je više od misec dana od pregleda, već mi u glavi kako nije poslala papire, sigurno ih je bacila ispod stola zajedno sa ostalim smećem koje se nalazi posvuda… Mislim se otić do nje, zamisljam da ulazim u tu podružnicu karepovca koja umisto poda ima ceradu i sestra bidna posrće, ne može odat… I šta da mi nakon čekanja reda, dužeg nego za vlak smrti ona još kaže da nije poslala? Zamišljam samo scenu u kojoj Homer davi Barta, više manje bi to izgledalo tako… Smirin se i mislin kako i sta cu napravit ako nije poslala, vjerovatno bi uključivalo fizički napad, razbijanje i vraćanje novaca… Šaljem mail Beču, pitam jesu zaprimili moje papire i usput napominjem kako Dr nije podobna za posa koji obavlja. Ne odgovaraju… Ipak, nakon nekoliko dana, u 2 sata po noći stiže mail iz Beča da sam primljena. Niko sritniji od mene!!! Pivam po kući (bila sam budna kad je doša), odma javljam ljudima i kujem plan kad, kako, šta… Slatke muke 😀
sokiukanadi 