“Godisnjica”

Zasto u navodnicima? Pa zato sta ce mi prava godina dana u Kanadi bit 29.02.2016. Mater se ponadala da stagod castin al sta cu kad mi ne postoji taj datum ove godine 😉

Uglavnom tu sam, navikla sam se davno na zivot ode. Sicam se kad sam tek dosla skoro san tribala pit tablete za hipertenziju jer mi je strasno islo na zivce ono: – Haj, hav ar ju? – Gud, tenks, hav ar ju? – Gud, tenk ju. Sizila san na blagajnice u ducanima, kolege, pacijente… Zivci na iljadu, ma koji k.. me pitas svaki cas kako san a zapravo nit tebe zanima kako san nit mene zanima kako si. Ovo sranje mi je uslo pod kozu i vise ne primjetin kad s nekin razminin ove rici, naravno sve uz namisteni kanadski osmijeh jer naravno da uvik tribas bit sritan i zainteresiran kako su ljudi oko tebe 🙂 Pripremila sam i jednu malu galeriju slika s posla kroz ovu godinu dana. Znan, znan, samo prican o poslu. Da iskreno kazen odkad su blog poceli citat ljudi koje ne poznajem nemam toliku zelju ni volju pisat o dogadjajima iz privatnog zivota, virujte mi ne vodim nesto interesantan zivot tako da ko prvo ne zelim dilit neke stvari s Jozom iz Zenice a ko drugo nemam sta zanimljivo ni napisat jer ljudima koje zanima isprican kad se cujemo. Ostali, sipak! Konkretne savjete kako doc u Kanadu dajem svakome ko mi se javi na mail ili fejs i obecala sam ako/kad sebi sredim ostanak ode ulozit cu puno vise vrimena i truda kako bi pomogla drugima koji zele otic iz silovane nase. Uglavnom, prijedjimo na slike. Poredane su kronoloskim slijedom i prikazuju mukotrpan rad Soki u Kanadi 😀

Jedan od prvih radnih dana

U bolnici di san naravno dovukla jedinu fotelju s hodnika da se mogu izvalit 🙂

Kod dida iz posta: “Stavi zube na tabure”

Nirvana…

Kod kineza iz Poljske?!

Bolji pogled na tv s drugog kauca

ZzZzZ…

Jesan budna ili sanjan…

Priznajen, slikala san iskljucivo nove patike da pokazen materi al lezacina je i dalje tu

“Straza” u nocnoj

Chillanje s babom

Chillanje bez babe 🙂

Misli svako da je meni lako…

Za bolju cirkulaciju…

Ovo san lezala i slala kolegici slike…

Pa me natrala da se dignen i dodjen na cakulu. Ovo je pokusaj skoka s fotelje i naravno dobar pogled na nove patike 🙂

Kao sta vidite iz prilozenoga u Kanadi je potribno zasukat rukave 😀

Ok, u ovoj godini dana san se i uznojila par puta i to ne racunajuci kad san se suncala u vrtlu na Lakesoru ispijajuci ledeni caj… Neki dan san imala okrsaj sa troje staraca. Dosla radit kod njih a oni mi poceli govorit da san glupa, sta radin i td, pritili da ce me prijavit, ma ludi ljudi i ja ih lipo preduhitrin i nazoven firmu rec da su berlavi. Babe se odma uznemirile a dida od nervoze popija rakiju. Sefica mi rekla ko ih jebe i nek iden doma a da ce mi platit cilu smjenu. Nema problema, s osmjehom na licu, par ne bas pristojnih recenica o tome kako su najbezobrazniji ljudi s kojima san radila i malo mavanja rukama izasla san iz kuce. Jos je samo falilo da in pokazen srednji prst al san se suzdrzala. Mogu mislit da se ovo dogodilo u hrvatskoj (neda mi se pisat veliko slovo jer mi se toliko zgadila ova zemlja) kako bi sefovi reagirali, suti, pokunji se i ispricaj zato sta su oni bezobrazni. Uff, dokle ce silovana nasa ubijat ljude u pojam. Kad se samo sitin koliko sam doma bila nezadovoljna, osjecala san se bespomocno da pokrenen vlastiti zivot, svaki dan mi je bija isti i dosadan… Ponavljan, ne vodin ni ode nesto zanimljiv zivot ali bar nisan u istoj zabokrecini, svaki dan naucin nesto novo i korisno, ako nista otkrila san di imaju dobre cokoladne krafne 🙂 Vidin da mogu nesto postic i korak po korak iden prema tome. I da, mogu kupit i papar i ciklu (ne, nisam poludila, objasnit cu). Nedavno sam jednoj curi komentirala sliku na fejsu kako je dosta blida i da pojede malo cikle. Ona mi odgovorila da nema ni za papar a kamo li za ciklu. Da nije zalosno, bilo bi smisno. Nije ovo ni daleko od stvarne situacije u hrvatskoj. Neka mene ode.

Sve u svemu, dosa je kraj mojoj avanturi/nadam se odskocnoj dasci working holideju. Sada ostajen kao turist i cekam papirologiju nakon koje pociman drugi posa. Iskreno bolji od ovoga, selim se u vilu s bazenom, imat cu fleksibilno radno vrime i bolju placu nego sada. Ne, necu dilat drogu.

Nakon svega mogu samo rec da mi se zivot totalno okrenija, dogodilo se dosta lipih stvari, upoznala sam jako puno dobrih ljudi koji su pozitivno utjecali na moj zivot i zato im hvala. Naucila sam dosta o drugim kulturama, razbila neke predrasude, upoznala nove nadam se buduce prijatelje, naucila malo tagaloga (filipinski), zajebavala (bit cu kulturna) homoseksualca zbog ljubavnog ugriza i nucila ga da me pozdravlja na hrvatskom, jednostavno se zaljubila u dicu u onom domu, pocimam volontirat kod njih jer budimo iskreni imaju svaku igricu sta postoji na kugli zemaljskoj a bas san se navukla na jednu na nintendu wii 🙂 Mali s kojim igram crkaje od smija sta izvodim i zabavnije mu je gledat kako se bacan po kaucu sa ona 2 jojstika nego da on igra. Dobro, necu nabrajat ode do sutra o stvarima koje su pozitivno utjecale na mene, sritna sam i zadovoljna za svaku misao, odluku i potez koji sam ode napravila.

Nazalost na neke stvari covik ne moze utjecat. Osobi kojoj bi se najvise tila zahvalit sada se mogu obratit samo u mislima. “Zivot je sranje” cesto bi zna rec, pa je, proleti za cas, di si bija, sta si radija?

Mozda je najbolje pokusat ic istim putem i cinit dobro ljudima kako bi oda postovanje prema onome ko je to davno napravija za tebe. Ipak svima ce nam prije ili kasnije zivot proletit prid ocima, tribamo se potrudit da bude vridno gledanja.