Čin, Čung, Čang

Možda je ovo u naslovu i neka psovka, ne bi znala al evo danas san seljanka prvi put u zivotu isla u kineski restoran. Ne, nisam jela ćuke koje su navatali po ulici 🙂 Od pacijentice sin nas izvea na ručak u mali restorancic. Svaki stol je ko mali separe, udjes iza zavjesica i stvarno je ugodno za sidit.

Sitna zenica donila caja koji je na prvu bija odvratan ali me poslje povuklo pa san popila 2-3 ćikare. Bidna san uzela meni i znajuci da nema sanse da isprid njih prvi put proban susi pa se izrigan za stolon, okricala san i okricala dok nisan nasla hranu koja je zapravo kuvana. Odlicno! Narucila Teriyaki chicken koja dodje sa povrcen i rizon a prije toga nam posluzili super salatu (preljev je bija fantastican), nakon toga juhu od gljiva (najbolju sta san ikad jela) i onda je dosla piletina.

Baba i sin su jeli suši koji je bija serviran u velikom drvenom brodu i onda su mazali neke pizdarije po tome i umakali u soja sos i davili se kako je dobro. Cak mi je doslo da proban al ponavljan, sta ja znan bil mogla to progutat, ipak san ja seosko dite koje ne voli vele ni termicki obradjenu ribu a kamo li sirovu.

Prvo san zamolila za pinjur al naravno pokusala san jest sa stapicima sta i nije bilo toliko uspjesno iako san puno puta vjezbala jer ih iman doma (od jedne prigode kad san prijateljicama servirala veceru i stapice i davila se od smija kad su pokusavale jest). Zenica nan je stalno nadolivala caja a ja san na opce iznenadjenje uzivala u hrani. Mozda zato sta san isla s jako niskim ocekivanjima pa san se iznenadila.
Bas prije nego smo isli san pricala s prijateljicon iz Hrv kako ode imaju all you can eat restorane. Takoreć platiš upad i jedi koliko oces. Ima 10-ak svedskih stolova sa svin i svacin, mislin da bi se dalo i sarmu nac 🙂 Ona nije mogla virovat da za nekih 60-70kn mozes jest koliko oces, cega oces. Eto zato su ljudi ode vecinon mašala 😉
Nadan se, nadan, da cu malo smrsavit, pogotovo kad radin koliko radin. Sad su me pomalo poceli slat u mogla bi rec najopremljeniju i najlipsu ustanovu sta san vidila u zivotu. Radi se o duboko u šumi skrivenoj ustanovi za bolesnu/umiruću dicu. Znam, kako nesto tako tuzno moze bit lipo? Pa za pocetak sam odbijala radit tamo jer ne zelim gledat dicu koja umiru, njihove obitelji i bit depresivna. Druga stvar, to se nalazi u teskoj sumi di nema nigdi nicega okolo. Gorivo ne placaju, triba mi oko 40 min voznje do tamo i td… Onda su me jedan dan zamolili da zaminin jednu i poslali taksi po me, kruzili smo sat i nesto dok smo nasli di je to i kad san usla unutra maltene san pala na guzicu. Pisala san o tome vec prije, kako je sve sredjeno i sta je najvaznije oni se toliko zabavljaju s dicom da te ne plesne depresija na ulazu kao kad udjes u slicne ustanove u Hrv. Imaju puno osoblja koje stvarno daje sve od sebe, ponasaju se super neozbiljno i bas se vidi da doti jedan voli svoj posa. O opremi da ne govorin… Nema cega nema, pocevsi od dnevnog boravka od 100 kvadrata, 6 ormara pribora za crtanje i takve pizdarije, 3 velika ormara punih knjiga, jos jedan ormar sa dvd-ima i nitendo wii igricama, do bazena, dvoraca na napuhavanje, ljuljacki u koje mogu stat invalidska kolica do vlakica i tobogana. Kuhinja ima jedno 200 kvadrata, dizalice za dicu ako ti se ne da sam potegnit, gumenih kada koje same stavljaju dicu unutra, peru ih, izvade i osuse do sobe za drijemanje koja je opremljena nema cime nije, audio, video, tac skrin pizdarijama u kojoj se moras izut i zavalit pozeljno u ljuljacku dok gledas videoproelciju na plafonu, svira lagana muzika i milijon svitala treperi oko tebe. Gotovo, za zaspat odma. I tako prvi put mi se odma svidilo kad san vidila da dica ne pate i cekaju smrt nego da stvarno zive najkvalitetnije sta mogu i dobivaju savrsenu skrb i ljubav. Maženje s dicom je obavezno i svi su uredni, cisti i mirisni sta ne bi mogla rec za sticenike pojedinih domova u Hrvatskoj. Predpostavljan da san im se svidila jer su mi sefovi odma ponudili posa tu ali san odbila jer mi je super i ovo sta dosad radim, blizu kuce mi je i iman vec ekipu na poslu al sam rekla da cu rado tu i tamo uletit na zamjenu. Tako sam nedavno isla ko ispomoc kad su imali okuplja je, doslo je dosta obitelji sa dicom, glupirali se, igrali, zatrpavali ih u lišće, ma bas mi je bilo super. Podsvjesno san mislila kako zelin tu radit al opet znan sebe i znan koliko mi tesko padne kad im se pogorsa stanje… Lako se igrat s njima ali sta kad ih moras gledat kako nestaju a ne smis ih ozivljavat (jer su skoro svi roditelji potpisali DNR)? Tako da cilo vrime vazen zelin li to ili ne? Razmisljala sam cak ic ponekad kao volonter jer san se vec navikla na njih. Naravno iz firme su me zamolili da idem ponovo tamo radit i rekla sam da ocu. Tako sam bas neki dan imala trening (nema ode zajebancije, moras sve znat di, sta, kako u kojoj situaciji napravit). Pita me sestra jesan li gledala protupozarni video, ja joj rekla da nije potrebno, da cu trcat za njom u slucaju pozara 😀
To i jos neke stvari moran napravit sljedeci put. Sad san vezbala dizalice na 2 kolegice, priznajem jednu sam digla i rekla da iden po mobitel da je slikan. Skoro se upisala u gace, al to je sad manje vazno 😉
Isto tako san ponovo dobila zelju naucit znakovni jezik. To san tila odavno, cak san pokusavala s materom koja je dobila certifikat a ne zna rec dobar dan:) Skupila san neke znakove cisto da mogu jednom malom rec sta i kako i naucila sam abecedu. Vidila san da ima velika knjiga znakovnog jezika, to mi je sljedeca prepreka za savladat a onda cu upisat tecaj da se usavrsin.
E da ne zaboravin, danas san s pacijenticon isla na takozvani kviz koji imaju svako par dana, ovaj put je bilo o Kanadi i ne mogu se pohvalit da san vele znala al bila san bolja od pola baba tamo, nisu znale koliko pokrajina i teritorija ima u Kanadi. Kad san spomenila Hrvatsku pokazale su svoje zavidno znanje iz zemljopisa i povijesti pa su rekli to je Montenegro, Slovakia i td… Ma niti Jugoslavija ka sta vecina kaze. Tako su bile dobre da je voditeljica, inace iz Rumunjske, zadivljena njihovim znanjem odlucila za sljedeci put napravit pitanja iskljucivo iz Europskog zemljopisa. Fak, bas taj dan radin sa dicom i necu bit na kvizu da se pokazen pametna 😉

Evo sada par slika iz doma, nisam odala okolo i slikavala nego su sve slike s njihove web ili facebook stranice.