Čin, Čung, Čang

Možda je ovo u naslovu i neka psovka, ne bi znala al evo danas san seljanka prvi put u zivotu isla u kineski restoran. Ne, nisam jela ćuke koje su navatali po ulici 🙂 Od pacijentice sin nas izvea na ručak u mali restorancic. Svaki stol je ko mali separe, udjes iza zavjesica i stvarno je ugodno za sidit.

Sitna zenica donila caja koji je na prvu bija odvratan ali me poslje povuklo pa san popila 2-3 ćikare. Bidna san uzela meni i znajuci da nema sanse da isprid njih prvi put proban susi pa se izrigan za stolon, okricala san i okricala dok nisan nasla hranu koja je zapravo kuvana. Odlicno! Narucila Teriyaki chicken koja dodje sa povrcen i rizon a prije toga nam posluzili super salatu (preljev je bija fantastican), nakon toga juhu od gljiva (najbolju sta san ikad jela) i onda je dosla piletina.

Baba i sin su jeli suši koji je bija serviran u velikom drvenom brodu i onda su mazali neke pizdarije po tome i umakali u soja sos i davili se kako je dobro. Cak mi je doslo da proban al ponavljan, sta ja znan bil mogla to progutat, ipak san ja seosko dite koje ne voli vele ni termicki obradjenu ribu a kamo li sirovu.

Prvo san zamolila za pinjur al naravno pokusala san jest sa stapicima sta i nije bilo toliko uspjesno iako san puno puta vjezbala jer ih iman doma (od jedne prigode kad san prijateljicama servirala veceru i stapice i davila se od smija kad su pokusavale jest). Zenica nan je stalno nadolivala caja a ja san na opce iznenadjenje uzivala u hrani. Mozda zato sta san isla s jako niskim ocekivanjima pa san se iznenadila.
Bas prije nego smo isli san pricala s prijateljicon iz Hrv kako ode imaju all you can eat restorane. Takoreć platiš upad i jedi koliko oces. Ima 10-ak svedskih stolova sa svin i svacin, mislin da bi se dalo i sarmu nac 🙂 Ona nije mogla virovat da za nekih 60-70kn mozes jest koliko oces, cega oces. Eto zato su ljudi ode vecinon mašala 😉
Nadan se, nadan, da cu malo smrsavit, pogotovo kad radin koliko radin. Sad su me pomalo poceli slat u mogla bi rec najopremljeniju i najlipsu ustanovu sta san vidila u zivotu. Radi se o duboko u šumi skrivenoj ustanovi za bolesnu/umiruću dicu. Znam, kako nesto tako tuzno moze bit lipo? Pa za pocetak sam odbijala radit tamo jer ne zelim gledat dicu koja umiru, njihove obitelji i bit depresivna. Druga stvar, to se nalazi u teskoj sumi di nema nigdi nicega okolo. Gorivo ne placaju, triba mi oko 40 min voznje do tamo i td… Onda su me jedan dan zamolili da zaminin jednu i poslali taksi po me, kruzili smo sat i nesto dok smo nasli di je to i kad san usla unutra maltene san pala na guzicu. Pisala san o tome vec prije, kako je sve sredjeno i sta je najvaznije oni se toliko zabavljaju s dicom da te ne plesne depresija na ulazu kao kad udjes u slicne ustanove u Hrv. Imaju puno osoblja koje stvarno daje sve od sebe, ponasaju se super neozbiljno i bas se vidi da doti jedan voli svoj posa. O opremi da ne govorin… Nema cega nema, pocevsi od dnevnog boravka od 100 kvadrata, 6 ormara pribora za crtanje i takve pizdarije, 3 velika ormara punih knjiga, jos jedan ormar sa dvd-ima i nitendo wii igricama, do bazena, dvoraca na napuhavanje, ljuljacki u koje mogu stat invalidska kolica do vlakica i tobogana. Kuhinja ima jedno 200 kvadrata, dizalice za dicu ako ti se ne da sam potegnit, gumenih kada koje same stavljaju dicu unutra, peru ih, izvade i osuse do sobe za drijemanje koja je opremljena nema cime nije, audio, video, tac skrin pizdarijama u kojoj se moras izut i zavalit pozeljno u ljuljacku dok gledas videoproelciju na plafonu, svira lagana muzika i milijon svitala treperi oko tebe. Gotovo, za zaspat odma. I tako prvi put mi se odma svidilo kad san vidila da dica ne pate i cekaju smrt nego da stvarno zive najkvalitetnije sta mogu i dobivaju savrsenu skrb i ljubav. Maženje s dicom je obavezno i svi su uredni, cisti i mirisni sta ne bi mogla rec za sticenike pojedinih domova u Hrvatskoj. Predpostavljan da san im se svidila jer su mi sefovi odma ponudili posa tu ali san odbila jer mi je super i ovo sta dosad radim, blizu kuce mi je i iman vec ekipu na poslu al sam rekla da cu rado tu i tamo uletit na zamjenu. Tako sam nedavno isla ko ispomoc kad su imali okuplja je, doslo je dosta obitelji sa dicom, glupirali se, igrali, zatrpavali ih u lišće, ma bas mi je bilo super. Podsvjesno san mislila kako zelin tu radit al opet znan sebe i znan koliko mi tesko padne kad im se pogorsa stanje… Lako se igrat s njima ali sta kad ih moras gledat kako nestaju a ne smis ih ozivljavat (jer su skoro svi roditelji potpisali DNR)? Tako da cilo vrime vazen zelin li to ili ne? Razmisljala sam cak ic ponekad kao volonter jer san se vec navikla na njih. Naravno iz firme su me zamolili da idem ponovo tamo radit i rekla sam da ocu. Tako sam bas neki dan imala trening (nema ode zajebancije, moras sve znat di, sta, kako u kojoj situaciji napravit). Pita me sestra jesan li gledala protupozarni video, ja joj rekla da nije potrebno, da cu trcat za njom u slucaju pozara 😀
To i jos neke stvari moran napravit sljedeci put. Sad san vezbala dizalice na 2 kolegice, priznajem jednu sam digla i rekla da iden po mobitel da je slikan. Skoro se upisala u gace, al to je sad manje vazno 😉
Isto tako san ponovo dobila zelju naucit znakovni jezik. To san tila odavno, cak san pokusavala s materom koja je dobila certifikat a ne zna rec dobar dan:) Skupila san neke znakove cisto da mogu jednom malom rec sta i kako i naucila sam abecedu. Vidila san da ima velika knjiga znakovnog jezika, to mi je sljedeca prepreka za savladat a onda cu upisat tecaj da se usavrsin.
E da ne zaboravin, danas san s pacijenticon isla na takozvani kviz koji imaju svako par dana, ovaj put je bilo o Kanadi i ne mogu se pohvalit da san vele znala al bila san bolja od pola baba tamo, nisu znale koliko pokrajina i teritorija ima u Kanadi. Kad san spomenila Hrvatsku pokazale su svoje zavidno znanje iz zemljopisa i povijesti pa su rekli to je Montenegro, Slovakia i td… Ma niti Jugoslavija ka sta vecina kaze. Tako su bile dobre da je voditeljica, inace iz Rumunjske, zadivljena njihovim znanjem odlucila za sljedeci put napravit pitanja iskljucivo iz Europskog zemljopisa. Fak, bas taj dan radin sa dicom i necu bit na kvizu da se pokazen pametna 😉

Evo sada par slika iz doma, nisam odala okolo i slikavala nego su sve slike s njihove web ili facebook stranice.

Điha, điha četri noge…

Očito svaki post triban pisat po dva puta. Opet san izbrisala sve sta san napisala i to pokusavajuci stavit sliku i kad san je isla izbrisat, izbrisala san sve po redu. Em san s mobitela di mi je nezgodno stavljat slike em san smotana jer mi nije prvi put da san sve izbrisala.
Pa počnimo iz početka…
Neki dan san pricala sa zenskima i udavila san se od smija. Isto tako ako otkrijen o kome se radi udavit ce me pa cu malo improvizirat.
Kroz priču je jedna koja je inace frizerka spomenila kako je otkrila novi šampon od kojeg joj je kosa jača i sjajnija, kaze da su svi primjetili razliku a da je sampon skroz jeftinin… Ja san naravno naculila usi jer iman uzasnu, tanku kosu koja se brzo masti ili tzv manistru.
Onda, koja je caka u samponu? Pa zapravo je za konje! Ahahahahahaha njiiihhhaaaa! Prvo san promislila kako od toga moze odpast kosa, di ces nesto za konje stavljat na glavu? Al kaze ona da na samponu pise da ga mogu koristit i ljudi, samo dosta ljudi ne zna za to. Naravno da smo odma guglali i vidili da ga dosta glumica koristi kako bi imale sjajnu kosu. I tako nasa frizerka uz sve sampone koje ima po kuci koristi onaj zivotinjski. Cak je slala u hrvatsku jednom frizeru da proba 🙂
Najsmisnije mi je bilo kad je isla s muzen u ducan i usla u zivotinjski dio i on je pita sta rade kod hrane za macke i pase a ona mu odgovorila: “Uups, konji su red do”. Mogu samo zamislit njegovu facu, haha. Danas nakon posla odma iden u ducan i kupujen bocetinu sampona za konje, zelim imat cvrscu i sjajniju kosu a mozda pocmen i brze trcat, nikad ne znas 😉

I tako, dan za danon, skoro 9 miseci san tu. Ako buden isla nazad za 3 miseca mislin da cu dozivit sok kad se vratin, prijateljice koje san ostavila trudne ce vec vatat dicu po kuci, neke sta su bile bezbrizne cure sad su nečije žene (ili kako ih ja zezan ženetine), priselile se, a ja ko Sevka još želim preplivati more, ja još sanjam zemlje daleke…
Al dobro kad dodjem sa visokim kanađaninom hrvatskih korijena bit će mi lakše 🙂
Ne znan jesan spominjala kako se ode da vidit dosta gej ljudi i iskoristit cu priliku za kratki vic: Kad me pitaju kakvo imam misljenje o gej populaciji odgovorim: HIV pozitivno 🙂
Briga me za njima, nek svak radi sta god oce ali aj ti to objasni mojoj pacijentici. Rekla mi kako zna jednog sta voli muske i ja pokazala malog koji radi u domu da i on voli momčiće a baba ne moze virovat i tako jos neke po televiziji i baba mi uvik govori kako li ih samo nadjem… Uglavnom da skratim pricu srile smo jednu zenu, nekih 50-60 godina, na kratko osisanu i popricali s njom i kaze mi pacijentica kako je ona “Girl” s kojom smo pricali bas dobra. Ja joj rekla da ona nije bas “Girl”, vise je “Lady” jer ima priko 50god. Eh, al ona nije cula ovaj drugi dio recenice nego samo ono “Nije ona girl” i kaze mi, uhh opet si me uvatila nespremnu, napravila neku facu i rekla: “Nemoj mi rec da je ona “Boy”. ISKIDALA SAN SE OD SMIJA!!! Proplakala, isla zatvorit vrata da se ne cuje na hodniku smij jer nisan mogla pristat. A baba govori da ko ce me znat, svaki dan joj govorin ko je musko, ko zensko tako da svasta moze ocekivat od mene. Ahh, ahh.

Kiše jesenje o-o-o-o-o

Upravo kisa pljucka dok lezin u fotelji. Naravno pogadjate di sam 🙂
Maloprije san pisala po blogu i to dosta i uleti blesača fizioterapeut dere se i daje mi neke papire, baba se prenila iz sna, dok san skupila to, utisala je, zatvorila vrata i objasnila babi koje je doba dana i da ide bek tu slip nekako san ispritiskala mob i sve mi nestalo tako da evo sad pisen ponovo.
Fak!
Sad cu nabrzinu skratit sve do sad napisano. Uglavnom jesen lipa i prekokrasna ode, lisca svakakvih lipih boja, maglušine ujutro da ne vidis prst prid noson… Nabacit cu koju sliku poslje. Sve su slikane iz auta jer san prelina igdi ic pjeske a i radin po cile dane pa to koristin kao izliku.
Kisurina pada vec danima, zanimljivo je da niko ne nosi kisobran, samo se mirno prisetavaju po kisi. Cak roditelji s dicom cekaju skolski bus i lipo kisnu na ulici. Taj dio jos nisan skuzila al nisan ni ja jos otvorila kisobran, radje pozurin malo onih 10 koraka koje dnevno proveden vanka 😉
Pisala san i o tome kako san se jucer izgubila 100 metara od kuce. Vracala se doma i kuce su bile osakaćene raznin kosturima, tikvetinama, vistican, drakulan i duhovima da san samo gledala di je koja lipa kuca i skrecala livo desno dok nisan skuzila da ne znan di san. Skrenila san livo, bas zato sta Thompson piva nemoj ici lijevo i dobro je da ga nisan poslusala jer san izasla na cestu koja mi je poznata i nalazi se jedno kilometar od kuce 😉 Bar san se nasmijala kako san blesava. Sinoc su nan dolazila dicurlija u mackare, nisu ko nasi u Hrv. koji stave kapu na glavu i misec dana odaju od kuce do kuce proseci pare. Ovi ode se lipo obuku i dobivaju samo slatkise. Neka udje u zapisnik da san ja poila vise nego se podililo dici.
Inace stvarno nista zanimljivo se ne dogadja samnom, bar ne zanimljivo sta bi pisala po blogu, šic šic 😉
Iako mislin da stvarno neman sta zanimljivo rec i sama san sebi ponekad dosadna, vidin da se blog dosta čita pa eto nastavit cu pilat dok god bude zainteresiranih čitaoca.
Sad mi palo na pamet kako san ispala blesača neki dan. Igrali smo se gluhog telefona pa mi je dida razumija da se udajen. Hahahahaha.
Pricala san s ujcon iz L.A.-a o tome kako mi jedan rodjak iz Kanade stalno nalazi neke “momke” i oce da ih upoznan. Tako mi je nedavno nasa nekog milionasa, naseg čoika koji mi se pocea javljat na mob. Ja pristojno odgovorila i pristala slat por. Poslje se ispostavilo da mu je skoro 40 god. a rodjak mislija da mu je 28. Kuku lele. I tako to uz smij preprican ujcu, kako me rodjak oce udat i dodala mu da iman i ode momaka za zenidbu i da moran to rijesit kako bi ostala u Kanadi. Ujac zajebant crce od smija, nazove dida i kaze mu da cu se udavat za papire. Dida bidan zove mater i kaze kako cuje da bi se ja udavala za papire, sta se samnom dogadja i td. Onda mater mene zove i kaze mi sta zajebajen ljude okolo. Haha. Sad jos cekan da se po selu prosiri kako san se udala za kanadjanina 😉
Moran van rec da cu ode nac muza (po mogucnosti hrvatskih korjena) jer su svi bas kakve ja volin, papucari na kvadrat, hvala majkama sta su ih tako odgojile 😉 Ovo da preferiran hrvate je iz razloga sta triba bit ko od brda odvaljen a kanadjani su vecinon ko misevi iz ulja a i lakse mi je psovat na hrvatskom kad me naljuti 😉 Molin vas ne zovite mi rodbinu rec in da se udajen, nisan jos, jos mi traje dozvola, haha ;)))

Kad cujen kakvo je stanje u hrv. promislin zasto se ekipa koja nema posla (ili rade nesto s cim nisu zadovoljni), cule doma i cekaju da in mater da 7 kuna za malu kavu i td. ne skupe i probaju nesto ?… Sta cekaju? Nece bit nista bolje, bar ne u sljedecih 10 god. (Ovo je optimisticna brojka). Nece nigdi bit sjajno i bajno al brate nece in bit ni gore nego sada. Ne triba to bit Kanada, ima toliko drzava po Europi koje su naprednije od Hrv, pa ajde, probaj, vidi, zasto stat na mrtvoj tocki?

Evo jos jedan primjer kako mala zamlja i tek kako spizdi mlade ljude. Brat mi ima 16 god, ima priko 2 metra i cili zivot se bavi kosarkon. Nije odlican al je dosta dobar, uvik je bija najvisi u svojoj generaciji i obozava igrat. Igra je ko dite za manji klub, putovali su svugdi po Eu, onda ga je veliki klub zva da dodje igrat za njih i kosarka mu ne postala centar svita. Po cile dane po treninzima, u slobodno vrime na basketa kraj kuce… Onda se njegova generacija raspala, ili nemaju dovoljno trenera ili interesa, ne znan i potiralo ih sve ca u neke rupe na treninge, di treneri rade od 8-4 pa onda malo dodju “trenirat” dicu u slobodno vrime. Daju in trcat po sata i posalju ih doma. I tako mi je brat nakon 10 godina i itezivnog bavljena sporton odlucija odustat jer moze i sam trcat oko kuce a nece gubit vrime na putovanje do “treninga” i nazad. Eto sad moze lipo ka i ostala ekipa ic po kladionicama i pusit po kaficima. Nabijen vas! Ne samo zbog ovoga nego zbog svega! Hrvatska ocito zeli shebat mladost da bi lakse upravljali njima. Zasto mi se prijateljica mora vratit na posa nakon 3 miseca porodiljnog kako ne bi dobila otkaz? Izdajat se u pauzi za marendu? Zasto su neke izgubile posa cin su ostale trudne a rade vec godinama za istu firmu? (Ode ukljucujen lipu nan bolnicu u Splitu). Zasto se fakultetski obrazovane osobe moraju spustit na nivo “pripravnika” koji nosa kave za 1600 misecno? Eto ispraksirat ce se pokunjit glavu i slusat glupljeg od sebe. Ma $&%#€!

Da baren svako moze dobit priliku i vidit kako se zivi vanka. Maknit se iz *ebanja u mozak, odlipit od hipnoze pod kojon je ocito vecina hrvatskog naroda. Ne vide dalje od nosa ka ni ja u kanadskoj magli.
Kad bi uspila sredit zivot ode niko sritniji od mene. Pa sada radin na skoro najnizoj poziciji al ne osjecan se nista manje vridnon od moje sefice. Medjuljudski odnosi su nebo i zemlja spram onih u hrv. Neki dan smo svi dobili poklone, cisto tako. Tocno znaju sta i kako radis i daju ti to do znanja. Cak me salju na pozicije na kojima ne bi smila radit zato sta sam, recimo svi u glas NAJBOLJA! 😀
Dosta zajebancije, vrime je za piće i kolačiće. Baba striže nokte u salonu a ja iden stagod popit (necu nista ist jerbo san se ovih dana predozirala sa slatkin kojeg inace ne preferiran). Poslje iman lekciju hrvatskog s jednin didon. Maloprije san ga dobila na pokera pa mu se cili dom ruga i smije kako je izgubija od zenske. Ne zna on s kin ima posla. Bija je poznat igrac am.nogometa i svaki dan mi obecava jednog igraca od 2 metra i 120 kila al nikako ga docekat.

Aj dosta za danas, evo nekih sličurina za kraj i bok :p

Isto stablo slikano kroz 3 tjedna 🙂

Magla svuda…magla oko nas…

I za kraj jedna 😀 😀 😀